Мустај бег Делибеговићи будимски везир (Фоча) 0001    Подранио беже Мустај беже, 0002    Мустај беже Делибеговићу, 0003    У Будиму граду бијеломе, 0004    Па са своје двије делибаше. 0005    Хода беже по граду Будиму, 0006    Те сејири куле и мунаре. 0007    На големо чудо ударио, 0008    А пред једну у Будиму кулу; 0009    Колика је у висини кула, 0010    У висини од седам бојева, 0011    У ширину од дван’ест пенџера. 0012    Око куле три обруча златна, 0013    Покривена жутим тенећетом; 0014    На врху јој од злата јабука, 0015    Одасјава према сунцу жарком. 0016    Око куле камена авлија, 0017    И авлија од боја четири. 0018    На авлији гвоздена капија, 0019    У авлији вода шадрвана, 0020    Из ње тече дванаест чесама, 0021    Све јој луле од злата излите, 0022    Покрај њихе плетени синџири, 0023    А на њима од срме тасови; 0024    На авлији отворена врата. 0025    Онда рече беже Мустај беже: 0026    „Делибаше моји хизмећари. 0027    Чија ј’ ово кула у Будиму?” 0028    Делибаше бегу бесједише: 0029    „Ово ј’ кула бега Мехмед бега, 0030    Ама бега не има код куле. 0031    Ево има седам годин дана, 0032    Како су га сургун учинили 0033    Из Будима града бијелога; 0034    Кад се прије састануше овдје 0035    У Будиму цареви муртати 0036    И муртатин будимски везире, — 0037    Онда бега сургун учинише, 0038    Преко мора до Азака града.” 0039    У ријечи, у којој су били, 0040    Фигањ стаде на беговој кули, 0041    Док ево ти низ кулу кадуне, 0042    А кадуне Мехмед-беговице. 0043    У кадуне никаква завитка, 0044    Нит’ имаде пече ни фереџе, 0045    И за руку водаше дјевојку, 0046    Мрком ју је футом прекривала. 0047    Угледа је беже Мустај беже, 0048    Па упаде момак у авлију, 0049    И кадуни турски селам виче. 0050    Она њему љепше оздравила. 0051    Онда рече беже Мустај беже: 0052    „О кадумо, Мехмед-беговице, 0053    Што ти цвилиш, а идеш низ кулу, 0054    Што ти сиде на мермер авлију, 0055    Нити имаш пече ни фереџе 0056    А што водиш за руку дјевојку, 0057    Што с’ је мрком футом замотала, — 0058    О кадуно, која је невоља?” 0059    А кадуна бегу бесједила: 0060    „Е мој синко, беже Мустај беже, 0061    Што ћу теби јаде казивати, 0062    Кад ми ништа, помоћи не можеш! 0063    Ево има седам годин’ дана, 0064    Муртати се овдје састадоше, 0065    У Будиму, у граду нашему 0066    И још с њима будимски везире; 0067    Мога бега сургун учинише, 0068    Преко мора до Азака града, 0069    Па прођоше четири године, 0070    Докле мени ситна књига дође, 0071    Преко мора од Азака града, 0072    Гдје је беже свијет мијенио. 0073    Ја остадох у граду Будиму, 0074    А са шћерцом на бијелој кули. 0075    Њој бијаху четири године, 0076    Кад су бега сургун учинили; 0077    Оста мени кула у Будиму, 0078    Па још мени иза Мехмед бега, 0079    Оста добрих дванаест чифлука, 0080    У широку пољу будимскоме. 0081    Ја се млада не шћех преудати, 0082    И сад чувам ја бегову кулу, 0083    И сад храним Златију дјевојку. 0084    Натури се будимски везире, 0085    Има њему осамдесет љета, 0086    Мојој шћери тринаест година, 0087    Три пут ју је баш просио бјеже, 0088    Просио је, да с’ ожени њоме. 0089    Нит’ ће Златка, нит’ је даде мајка, 0090    Жао ми се растанути с њоме. 0091    На то ми се везир наљутио, 0092    Па је ситну књигу начинио, 0093    Те је посло Бечу широкоме, 0094    Милом брату од Беча ћесару, 0095    Јер се везир побратио с њиме: 0096    „ „Хајде к’ мени Богом побратиме, 0097    До Будиму, до града нашега; 0098    Ти се јоште оженио н’јеси, 0099    Ев’ у наске подрасла дјевојка 0100    У Будиму граду бијеломе, 0101    Мила шћерца бега Мехмед бега, 0102    А на име Златија дјевојка. 0103    Знај, Бога ми, љепоте јој нема 0104    Ни у царских седам султанија: 0105    Да ти дадем Златију дјевојку. 0106    Три пут сам је ја просио за се, 0107    Па, Бога ми, за Турчина не ће.” ” — 0108    Па ми синоћ ситна књига дође, 0109    А од Беча града широкога, 0110    А од брата, бечкога ћесара. 0111    Шта ј’ у књизи мени направио: 0112    „ „Еј пунице Мехмед-беговице, 0113    Ти се надај мени и сватима, 0114    И празни ми у Будиму кулу, 0115    Гдје ћу довест кићене сватове, 0116    Да ти водим Златију дјевојку, 0117    Мени ју је везир поклонио, 0118    Поклонио, да с’ оженим њоме,” ” — 0119    Водим цуру до воде студене, 0120    Да ја цуру у Дунаво бацим, 0121    Волим цуру води прегорјети. 0122    Нег’ је дати Бечу каурскоме, 0123    А Лазару брату ћесареву.” 0124    А кад зачу беже Мустај беже, 0125    Он кадуни ријеч бесједио: 0126    „О кадуно Мехмед-беговице, 0127    Немој цуре турат у Дунаво, 0128    Скини футу са лица дјевојци, 0129    Да ја видим лице у дјевојке. 0130    Ако буде лице у дјевојке, 0131    Ко што су ми казивали људи, 0132    Ја сам саде цури муштерија,” 0133    Кадуна му ријеч бесједила: 0134    „Бег Мустај бег Делибеговићу, 0135    Моја шћерца сада је под махном; 0136    Тебе нема, већ једнога мајка, 0137    Да ти узмеш Златију дјевојку, 0138    Бога ми ти с миром бити не ће, 0139    Вериз ће те с главом раставити.” 0140    Бег Мустај бег опет бесједио: 0141    „Скини футу са лица дјевојци!” 0142    А кад чула Мехмед-беговица, 0143    Скиде футу са лица дјевојци; 0144    Када сијну лице у дјевојке, 0145    А љепша је него што је кажу. 0146    Када видје беже Мустај беже, 0147    Па он сиђе у мермер авлију, 0148    У џепове заровио руку, 0149    Извадио стотину дуката, 0150    С руке скида бурме позлаћене, 0151    Па их даје Мехмед-беговици: 0152    „Узми прстен и узми дукате, 0153    Нек се знаде, да је моја Злата. 0154    Води цуру на високу кулу, 0155    Па ти зави у завитак Злату, 0156    Да је водим својој танкој кули. 0157    Не бојим се будимског везира, 0158    Ни његова Богом побратима, 0159    А Лазара брата ћесарева; 0160    Јер ја храним пет стотин’ делија, 0161    Све о трошку и хашлуку своме, 0162    И њихово пет стотин’ атова, 0163    Све о житу и сијену своме. 0164    У мене су четири санџака, 0165    Дван’ест хиљад’ бега и спахија, 0166    Не бојим се будимског везира.” 0167    А кадуна ријеч разабрала, 0168    Па од бега прстен прихватила, 0169    И поведе уз кулу дјевојку, 0170    Да завије завитак дјевојци. 0171    Полетјеше двије делибаше, 0172    Замолише свога господара: 0173    „Господару, беже Мустај беже, 0174    Немој водит’ по дану дјевојке, 0175    Јер ти нашег муртатина знадеш, 0176    Муртатина, будимског везира, 0177    Бога ми ти с миром бити не ће, 0178    Данас ћете кавгу затурити, 0179    Данас може Будим изгорјети 0180    С васке двоје, драги господару. 0181    Већ ти хајде својој танкој кули, 0182    А ми ћемо у наше конаке; 0183    Па кад акшам пане на земљицу, 0184    И кад буде тамо код јације, 0185    Онда ћемо по дјевојку доћи, 0186    Нек’ нам буде спремљена дјевојка.” 0187    Бег послуша обје делибаше, 0188    Оста прстен, он се натраг врати, 0189    А за њиме двије делибаше. 0190    Оде беже у бијелу кулу, 0191    Делибаше у своје конаке. 0192    Тако бијел данак пролазио, 0193    А док мрачна ноћца прих’ватила, 0194    Кад је тамо по јацији било, 0195    Док ето ти бега Мустај бега 0196    Пред конаке, гдје стоје делије, 0197    Па он зовну двије делибаше. 0198    Делибаше сабље припасаше, 0199    Па за бегом низ града Будима, 0200    А до куле Мехмед-беговице. 0201    Кад дођоше кули и авлији, 0202    Авлији им отворише врата, 0203    Изведоше уз бијелу кулу. 0204    Ну кадуне Мехмед-беговице: 0205    Добар им је ићрам учинила, 0206    Бојали им припали чибуке, 0207    У финџане кахве наточила. 0208    Док је беже кахву похарчио, 0209    А са своје двије делибаше, 0210    Кадуна им опреми дјевојку. 0211    Па отале цуру одведоше 0212    Танкој кули бега Мустај бега; 0213    Оде беже у кулу с дјевојком, 0214    Делибаше у нове конаке. 0215    Делибаше делијама кажу: 0216    „Оженисмо нашег господара, 0217    Господара бега Мустај бега 0218    Милом шћерцом Мехмед-беговице, 0219    А Златијом прикладном дјевојком, 0220    Што јој пара у далеку нема, 0221    Ни у нашег цара у Стамболу, 0222    У његово седам султанија; 0223    Баш онаке ни једне нејмаде.” 0224    А кад зачу пет стотин’ делија, 0225    Отворише све нове конаке, 0226    Испалише пет стотин’ пушака, 0227    Своме бегу шенлук учинише. 0228    Ну муртата будимског везира! 0229    Бијаше се везир догодио, 0230    На абдестлук абдест узимао, 0231    А да клања јацију намаза. 0232    Пољева му Ибро силихтаре, 0233    А везирски вјеран хизмећаре. 0234    Када зачу будимски везире, 0235    Ђено пуче пет стотин’ пушака, 0236    Код конака Делибеговића, 0237    Онда рече Ибру силихтару: 0238    „Силихтаре, вјеран хизмећаре, 0239    Што онлике пушке испуцаше 0240    Код конака Делибеговића?” 0241    А рече му Ибро силихтаре: 0242    „Господаре, будимски везире, 0243    Ожени се Делибеговићу, 0244    А Златијом, твојом заручницом.” 0245    Када зачу будимски везире, 0246    Он завика Ибра силихтара: 0247    „Да си брже граду на табију, 0248    Па ти с града окрени топове 0249    Зор учини на тридес’т топчија, 0250    А с табије окрен’те топове, 0251    Све у кулу бега Мустај бега, 0252    Обор’те му кулу до темеља, 0253    Обор’те му све нове конаке, 0254    Порушите пет стотин’ делија!” 0255    А кад зачу Ибро силихтаре, 0256    Он везиру тихо проговара: 0257    „Господару, будимски везире, 0258    Ти то немој тако учинити, 0259    Јер ти знадеш Делибеговића 0260    И његово пет стотин’ делија. 0261    Избит’ хоће граду на табију, 0262    Исјећ’ ће ти све тридес’т топчија, 0263    А растјерат твоје пашалије, 0264    Хоћ’ и тебе разминути глава 0265    Већ ако ћеш мене послушати, 0266    Ја ћу тебе сјетоват везире, 0267    Како ћеш ти смаћи Мустај бега.” 0268    Када везир ријеч разумио, 0269    Шта му Ибро силихтаре каза, 0270    Преста везир абдест узимати, 0271    Већ се врати, оде у одају, 0272    А за њиме Ибро силихтаре. 0273    Сједе везир на мехку шиљтету, 0274    Покрај себе силихтара сади: 0275    „Дедер Ибро, шта ћеш казивати?” 0276    А сједе му казивати Ибро: 0277    „Дедер узми дивит и калема, 0278    Па ти пиши, ја ћу казивати.” 0279    Узе везир дивит и калема, 0280    А вели му Ибро силихтаре: 0281    „Немој писат књиге шаровите, 0282    Веће пиши царева фермана. 0283    Ето имаш царева мухура, 0284    Овако ћеш ферман начинити, 0285    Па ћеш ферман направити на се, 0286    Ко да га је царе опремио. 0287    У ферману шта ћеш направити: 0288    „ „Лало моја, будимски везире, 0289    Ето теби од мене фермана, 0290    Јер се земља исјан учинила, 0291    Одвргла се сва царева раја, 0292    Сваколика низ Унђуровину. 0293    Одвргло се пет стотина села, 0294    Све на цара пушку окренуло. 0295    Да четр’ест скупиш хиљад’ војске, 0296    И повучеш чет’рест топова, 0297    Да поведеш Ундуријом војску, 0298    Да попалиш пет стотина села, 0299    Па ту рају да тефтиш учиниш, 0300    И у раје покупиш оружје.” ” 0301    Па кад таки ти начиниш ферман, 0302    И кад сване, те обасја сунце, 0303    А ти пошљи двије пашалије, 0304    Нек ти зовну бега Мустај бега. 0305    Кад ти дође беже Мустај беже, 0306    Добар ћеш му ићрам учинити, 0307    Код себе му мјесто направити, 0308    С десну страну себи уз кољено, 0309    Па ћеш њега загрлити руком, 0310    Испод скута ферман извадити, 0311    А њему ћеш ферман проучити, 0312    И овако њему бесједити: 0313    „ „Мустај беже Делибеговићу, 0314    Ево нама од цара фермана, 0315    Ноћас дође у седам сахата, 0316    Одвргла се сва царева раја. 0317    Одвргла се низ Унђуровину, 0318    Пет стотин’ се села одвргнуло. 0319    Све на цара пушку окренуло, 0320    Па нам ситан ферман опремио, 0321    Да дигнемо од Будима војску, 0322    Убојите четр’ест хиљада, 0323    Повучемо четр’ест топова, 0324    Претуримо на Дунаву војску 0325    До широка поља Петровога, 0326    Па да сиђе низ Унђурску војска 0327    До Главице и Араповице, 0328    Па отале шехер Дуги равној. 0329    У шехеру тридесет је кула, 0330    И туј има шехер-душки бане. 0331    Он је рају царску отурио, 0332    Да тридесет оборимо кула, 0333    Ухватимо шехер-душког бана, 0334    Да спремимо тахту и Стамболу, 0335    А на пешћеш цару честитоме. 0336    Ево синко големога јада! 0337    Ласно бисмо покупили војску, 0338    Убојника четр’ест хиљада. 0339    Ласно бисмо повукли топове, 0340    Ама ко ће прихватити војску? 0341    Ја сам сада врло остарио, 0342    Има мени осамдесет љета, 0343    Ти се јеси скоро оженио, 0344    Жао ти је оставити љубу, 0345    А то вр’јеме није за чекања, 0346    Ваља цару хизмет учинити; — 0347    Већ што ћемо од живота свога?” ” 0348    Ситан ферман везир направио, 0349    Па царева притиште мухура, 0350    Нека јесте ферман под мухуром. 0351    Па он сакри сићана фермана, 0352    И метну га везир под серџаду. 0353    Док је везир ферман начинио, 0354    По Будиму сунце обасјало, 0355    Везир посла двије пашалије, 0356    А до куле бега Мустајбега: 0357    „Хајде зов’те бега Мустај бега, 0358    Нека мени у сараје дође, 0359    И кажите бегу Мустај бегу, 0360    Гдје је ферман дошо до везира 0361    Од нашега цара из Стамбола, 0362    Да он види што је у ферману.” 0363    Па одоше двије пашалије 0364    Пред делинске, пред нове конаке. 0365    Изидоше двије делибаше, 0366    Па сретоше обје пашалије. 0367    Пашалије турски селам вичу, 0368    Делибаше љепше прихватиле, 0369    Па бесједе двије пашалије: 0370    „Делибаше бега Мустај бега, 0371    Хајде бегу хабер учините, 0372    Њега зове будимски везире, 0373    Јер је ноћас ферман долазио 0374    Из Стамбола, од цара нашега, 0375    Да он види, шта је у ферману.” 0376    Делибаше хабер учинише, 0377    А кад зачу беже Мустај беже, 0378    А он скочи, ко да не сједаше, 0379    Па се спреми у своју одају, 0380    Око себе сабљу припасао, 0381    Па завика двије делибаше: 0382    „Извед’те ми ата доратаста, 0383    Да ја ата јашем до везира, 0384    Ви преда мном двије делибаше.” 0385    На сеизе срклет учинише, 0386    Па бегова ата изведоше. 0387    Бег појаха ата доратаста, 0388    А уз њега двије делибаше; 0389    Ето њихке право до сараја. 0390    Код сараја одјаха дорина, 0391    А млади му ата прихватише. 0392    Иде беже право у сараје, 0393    А за бегом двије делибаше, 0394    Уљегоше право у одају, 0395    У одају будимском везиру. 0396    Бег Мустај бег турски селам виче, 0397    Помаче се будимски везире, 0398    Љепше бегу селам прихватио, 0399    Код себе му мјесто начинио, 0400    С десну страну себи уз кољено, 0401    Па га десном загрлио руком. 0402    Кахвеџије кахву донесоше, 0403    Тутунџије бојали чибуке, 0404    Добар бегу ићрам учинише. 0405    Кад је беже кахву похарчио, 0406    Њему везир ферман дохватио: 0407    „Види, беже, што је у ферману, 0408    Ноћас дође у седам сахата 0409    Од нашега цара из Стамбола.” 0410    Беже узе царева фермана, 0411    Па он скочи од земље на ноге, 0412    Те је царев ферман пољубио. 0413    Онда беже сједе на кољена, 0414    Вас је царски ферман прегледао. 0415    У ферману тако написано, 0416    Да се диже војска од Будима, 0417    Убојника четр’ест хиљада, 0418    Да повуче четр’ест топова, 0419    Јер се земља аси учинила, 0420    Пет стотина одвргло се села, 0421    Све на цара пушку окренуло. 0422    Кад је ферман беже прегледао, 0423    Везир њему рече лакрдију: 0424    „Бег Мустај бег, царева газијо, 0425    Сад што ћемо од живота свога? 0426    Ласно бисмо покупили војску, 0427    Ласно бисмо спремили топове, 0428    Ама ко ће војску прихватити, 0429    Ко ће бити сераскер пред војском? 0430    Ја сам синко врло остарио, 0431    Ја не могу прихватити војске, 0432    Ти се јеси скоро оженио, 0433    Жао ти је оставити љубу, 0434    А вријеме није за чекање, 0435    Ваља цару хизмет учинити.” 0436    Бег Мустај бег соја јуначкога, 0437    Па овако бесједи везиру: 0438    „Дигни војске четр’ест хиљада, 0439    Спремај одмах четр’ест топова, 0440    На топове тајин и џебхану, 0441    Ја ћу тако прихватити војску, 0442    Па ћу дићи пет стотин’ делија, 0443    А на воду тумбас направити, 0444    На Дунаво претурити војску.” 0445    И то везир једва дочекао, 0446    Па загрли бега Мустај бега, 0447    Пољуби га у чело јуначко: 0448    „Хај аферим, беже Мустај беже, 0449    И бабо т’ је царева газија!” 0450    Отле скочи беже Мустај беже, 0451    За њим везир на ноге скочио, 0452    Испрати га везир до сараја. 0453    Приведоше ата доратаста, 0454    Појаха га беже Мустај беже, 0455    Па он оде својој танкој кули, 0456    А пред њиме двије делибаше, 0457    Оде беже у бијелу кулу, 0458    Делибаше у нове конаке. 0459    Делибаше делијама кажу: 0460    „Саде нама војеват’ ваљаде, 0461    Ваља прећи на Дунаво хладно. 0462    Наш господар прихватио војску, 0463    Убојите четр’ест хиљада, 0464    Прихватио цареве топове, 0465    Ваља нама с бегом путовати, 0466    Пет стотина попалити села, 0467    Рају царску тефтиш учинити, 0468    И у раје повадит’ оружје, 0469    Свести војску шехер Дуги равној, 0470    Гдјено има до тридесет кула, 0471    И ту сједи шехер-душки бане. 0472    Он је царску отурио рају, 0473    Ваља тридес’т оборити кула, 0474    Шехер душког ухватити бана, 0475    Па на пешкеш цару опремити.” 0476    А то мило свјема делијама. 0477    Ну да видиш Ибра силихтара, 0478    Он везиру ријеч бесједаше : 0479    „Је ли добро, што с’ ме послушао, 0480    Бег Мустај бег гдје прихвати војску? 0481    Сад ћеш мене јоште послушати. — 0482    Дедер узми перо и хартију, 0483    Па начини лист књиге танахне, 0484    Па је спреми шехер Дуги равној, 0485    А на руке шехер-душком бану. 0486    Оваку ћеш књигу направити: 0487    „ „Добро чувај, шехер душки бане, 0488    Добро чувај све тридесет кула, 0489    Ето на те бега Мустај бега, 0490    Што ће вама села попалити, 0491    Шехер Дугу хараб учинити, 0492    Тебе хоће да ухвати жива, 0493    А он нема царева фермана, 0494    По себи се аси учинио,” ” 0495    Кад ту књигу шехер Дуги спремиш, 0496    И опет ћеш другу направити, 0497    Па је спреми Бечу бијеломе 0498    На кољено побратиму своме, 0499    Нек дочека бега Мустај бега: 0500    „ „Он нејмаде емра ни фермана, 0501    Од нашега цара из Стамбола, 0502    Одвуко је цареве топове, 0503    Царевијех четр’ест топова 0504    А и војске четр’ест хиљада. 0505    Ви ма војску газап учините, 0506    А отмите цареве топове, 0507    Држ’те тамо бега Мустај бега, 0508    Држ’те тамо, не пуштајте амо. 0509    Кад преведе на тумбасу војску, 0510    Па доведе на Петрово војску, 0511    Осјеци му тумбас на Дунаву, 0512    Да с’ не море повратити амо.” ” 0513    Насмија се будимски везире, 0514    „Хај аферим Ибро силихтаре, 0515    Све ћу тебе тако послушати!” 0516    И тако га везир послушао. 0517    Бег Мустај бег ни хабера нема, 0518    Нити ништа за то беже знаде, 0519    Шта је њему везир израдио. 0520    Везир војску силну саставио, 0521    Ама одмах четр’ест хиљада, 0522    А уз војску тајин примакнуо. 0523    Извукоше цареве топове, 0524    Под Будимом искупише војску. 0525    Ну да видиш бега Мустај бега, 0526    Када крену пет стотин’ делија, 0527    На атима и на парипима, 0528    Изидоше под Будима града, 0529    Испрати их будимски везире; 0530    Бег одјаха ата доратаста. 0531    Од Будима повезли топове 0532    И четр’ест још хиљада војске, 0533    И бегово пет стотин делија. 0534    На Дунаву тумбас претурише, 0535    На тумбасу претурише војску. 0536    А кад пређе војска на Петрово 0537    До Главице и Араповице, 0538    Низ пет стотин’ села ударише, 0539    Пет стотина села попалише, 0540    Па сидоше шехер Дуги с’ војском. 0541    Ту се бише три бијела дана, 0542    Ухватише шехер-душког бана 0543    Тридес’т кула хараб учинише, 0544    Ту се бегу изранила војска, 0545    Војске млого ексик остануло. 0546    Отле беже натраг врати војску 0547    На Главицу на Араповицу, 0548    Па ту беже војску заставио, 0549    А по војсци пустио хећиме, 0550    Они л’јече многе рањенике; 0551    Леже с’ војском пуну хефту дана, 0552    Једно јутро беже подранио 0553    На Главици на Араповици, 0554    Па он гледа Бечу бијеломе, 0555    Док угледа момка на вранчићу, 0556    Вас у црну а на коњу врану, 0557    На глави му шапка позлаћена. 0558    Узе беже дурбин од биљура, 0559    Па познаје, познати не море, 0560    А кад близу до ордије дође, 0561    Онда беже завика делије: 0562    „Делибаше, моји хизмећари 0563    Ено оздо једнога Маџара, 0564    Право иде мени и ордији, 0565    Јест ухода Маџар на вранчићу, 0566    Не дајте му кроз ордију проћи, 0567    Питајте га, што ће код ордије.” 0568    Полетјеше двије делибаше, 0569    Па сретоше фиснога Маџара, 0570    На вранцу га коњу заставише: 0571    „Неш Маџаре данас у ордију, 0572    Шта ти данас по ордији тражиш? 0573    Натраг врати, изгубићеш главу!” 0574    Онда рече Маџар са вранчића: 0575    „Послушници бега Мустај бега, 0576    Гдје је чадор бега Мустај бега? 0577    Имам бегу нешто казивати.” — 0578    „Стани мало, фисан Маџарине, 0579    Док идемо бегу пријавити, 0580    Да ли теби до чадора доћи.” 0581    Полетјеше, бегу пријавише: 0582    „За те пита фисан Маџарине, 0583    Хоће твоме да чадору дође, 0584    Има теби нешто казивати.” — 0585    „Хајд’ делије, те га доведите, 0586    Да га ко год резил не учини.” — 0587    Вратише се двије делибаше, 0588    Проведоше бијела Маџара 0589    А кад бегу у чадору дође, 0590    Он пред бегом земљу пољубио, 0591    Па му руци и кољену приђе. 0592    Овако му Маџар бесједаше: 0593    „Ђе с’ Мустај бег Богом побратиме?” 0594    У њега се беже загледао, 0595    Па Маџару ријеч бесједио: 0596    „Одмакни се фисан Маџарине, 0597    Нијесам те никад ни видио, 0598    А некмо ли још те побратио!” 0599    Стаде њему Маџар казивати: 0600    „Добро знадеш, беже Мустај беже, 0601    Свога баба Дели бега старог, 0602    Он је мене био заробио, 0603    А нејака од седам година, 0604    Ја сам био у граду Будиму, 0605    И ти бјеше од седам година, 0606    Заједно смо расли у Будиму. 0607    Ту сам био седам годин’ дана, 0608    Дели бегу хизмет учинио, 0609    И кадуни Делибеговици, 0610    Твојој, беже, остарјелој мајци. 0611    Након пуно седам годин’ дана 0612    Замолих се твојој старој мајци, 0613    Ама твојој па и мојој кажем, 0614    Да замоли Дели бега старог, 0615    Да ме спреми у наше Приморје, 0616    Јер сам главом родом из Приморја 0617    Па је мене беже опростио, 0618    Твоја му се умолила мајка, 0619    Спремио ме у наше Приморје. 0620    Бијах с тобом адет научио, 0621    По Будиму граду бијеломе, 0622    Пити, брате, вино и ракију. 0623    Гдје се напиј, нигдје и не плати, 0624    Вазда избиј младу крчмарицу. 0625    Кад ја сидох у наше Приморје, 0626    Почех адет гонит по Приморју, 0627    Ко штоно сам с тобом у Будиму. 0628    Почех пити вино и ракију, 0629    Где се напиј, нигде и не плати, 0630    Већ измлати крчмарицу младу. 0631    Протужише крчмарице на ме, 0632    А нашему у Приморју бану, 0633    Те истјера мене из Приморја. 0634    Ја побјегох Бечу бијеломе, 0635    Придворих се од Беча ћесару, 0636    Код њег био четири године, 0637    И њега сам данас оставио.” 0638    То бег знаде, гдје је тако било, 0639    „А ти ли си Петровићу Павле? 0640    Све ја знадем гдје је тако било!” 0641    Онда рече Петровићу Павле: 0642    „Мустај беже, жалосна ти мајка, 0643    Врло те је везир преварио. 0644    Ја сам био у Бечу нашему, 0645    Ту сам био и ту сам видио, 0646    Из Будима када књига дође, 0647    Од вашега будимског везира; 0648    Све сам чуо, кад се проучила. 0649    Ето на те силовите војске, 0650    Ето на те до три генерала, 0651    И за њима триста хиљад’ војске. 0652    Бјежи болан и уклањај војку, 0653    Војску ће ти газап учинити, 0654    И тебе ће ухватити жива. 0655    Ласно би ти повратио војску, 0656    Од Главице и Араповице, 0657    До Петрова поља широкога, 0658    Ал ти нема тумбас на Дунаву, 0659    Ту ће теби сва зализат војска. 0660    Натјераће њихке на Дунаво, 0661    Ваља ти се потопити војсци, 0662    Узеће ти цареве топове. 0663    Већ како ћеш хабер учинити, 0664    Ако имаш у граду Будиму, 0665    Икаквога пријатеља свога, 0666    Да т’ претури тумбас на Дунаву, 0667    Нек’ је готов, кад ти стигне војска.” 0668    Онда беже ријеч бесједио: 0669    „Богом брате, Петровићу Павле, 0670    У Будиму пријатеља немам, 0671    Који би ми тумбас претурио, 0672    Него једног Богом побратима, 0673    Побратима неимара Ђура, 0674    Ал далеко јесте од Будима, 0675    Ваздан има пет стотин’ мајстора. 0676    Да му могу хабер учинити, 0677    За ноћ би ми тумбас претурио. 0678    Већ послушај Богом побратиме: 0679    Да оставим тебе код аскера, 0680    Па поведи моју бутун војску, 0681    И повуци четр’ест топова 0682    До широка поља Петровога. 0683    А ја идем на дорату своме, 0684    Натјерати коња на Дунаво, 0685    Ја л’ препливат. ја ли утонути; 0686    Ја ћу Ђуру хабер учинити. 0687    Док ти стигнеш на Петрово с војском, 0688    Ђуро ће ми тумбас начинити.” 0689    Онда рече Петровићу Павле: 0690    „Богом брате Делибеговићу, 0691    Ја ћу твоју војску прихватити, 0692    И чуват је ка и своју главу, 0693    И чуваћу све твоје топове, 0694    А ти хајде, што ти сам Бог даде.” 0695    Онда беже срклет учинио, 0696    Делибаше ата приведоше. 0697    Скочи беже под чадора свога, 0698    Па се спреми, ата прихватио, 0699    Па ордију даде Петровићу, 0700    А он свога ата узјахао; 0701    На Главици оставио војску, 0702    Па он оде пољу Петровоме. 0703    А кад беже на Петрово сиђе, 0704    Па с’ Петрова до Дунава дође, 0705    У Дунаво ата натјерао. 0706    Нека њега и коња дорина, 0707    Док му ате Дунав препливао, 0708    Ногама се суха прихватио. 0709    Док почеше пуцати топови, 0710    У Будиму граду бијеломе, 0711    У везира, царског муртатина. 0712    А окрен’о с табије топове, 0713    Па у кулу бега Мустај бега. 0714    А кад беже опази топове, 0715    Он не иде Дуру неимару, 0716    Већ он иде право до везира. 0717    Пред сарајом коња одјахао, 0718    А везиру паде на одају. 0719    За оштру се сабљу прихватио, 0720    Посијече будимског везира, 0721    Покрај њега Ибра силихтара, 0722    Па испаде граду на табију 0723    Исијече тридесет топчија 0724    А застави тридесет топова, 0725    Па с’ отале са бедема врати, 0726    Опет ата прихватио свога, 0727    Па се ату на сриједу баци, 0728    И ето га селу Поповоме, 0729    Гдје је кула Ђуре неимара. 0730    Испод куле викну побратима: 0731    „Гдје си побро, Ђуро неимаре?” 0732    Позна бега Ђуро по авазу, 0733    Па полетје из бијеле куле. 0734    Кад угледа бега Мустај бега, 0735    А бег сјаха од дурина свога, 0736    Па се с’ Ђуром рукам’ загрлио, 0737    Загрлише, па се пољубише, 0738    Баш ко да су од једне матере. 0739    Онда рече беже Мустај беже: 0740    „Богом брате, Ђуро неимаре, 0741    Је л’ на скупу пет стотин’ мајстора’? — 0742    „Јесу беже, живота ми мога!” 0743    У то акшам пао на земљицу. 0744    „Хајде Ђуро, јер је за невољу, 0745    Претури ми тумбас до сабаха, 0746    Остала је на Петрову војска, 0747    Три су за мном пошла генерала, 0748    У свакога сто хиљада војске, 0749    Хоће мене газап учинити 0750    Моје војске што је остануло, 0751    Узеће ми цареве топове.” 0752    А кад зачу Ђуро неимаре: 0753    „Хоћу беже живота ми мога, 0754    До сабаха тумбас претурити, 0755    А ти хајде својој танкој кули, 0756    У сабах ћеш до тумбаса доћи.” 0757    Оде беже, па се сврати кули. 0758    Видје беже, гдје је здраво љуба, 0759    И гдје жива Делибега мајка. 0760    Ђуро скупи пет стотин’ мајстора, 0761    Припадоше, тумбас начинише. 0762    А кад свану, па ограну сунце, 0763    Павле свуко четр’ест топова, 0764    Свео Павле на Петрово војску. 0765    Сиђе беже и тумбасу приђе, 0766    Док му поче војска прелазити 0767    На тумбасу у граду Будиму. 0768    Бирдем војска у Будима пређе, 0769    На Петрово стигли генерали. 0770    А кад видје Петровићу Павле, 0771    На Дунаву тумбас одсијече. 0772    Војска онда прећи не могаше, 0773    С’ Петрова се опет у Беч врати, 0774    Павле пређе с бегом у Будима. 0775    Ну да видиш бега Мустај бега, 0776    У своје га прихвати делије, 0777    Начини га првим делибашом. 0778    Промијени у Будим’ везира, 0779    Па отписа цару честитоме, 0780    Како ј’ амо у Будиму било, 0781    Каква му је хила учињена, 0782    А кад писмо до Стамбола сиђе, 0783    Па Султану паде на кољено, 0784    Писмо царе гледа у Стамболу, 0785    Писмо гледа, па се зачудио: 0786    „Ај аферим Делибеговићу, 0787    На те пада у Будим’ везирство, 0788    Ти ћеш бити везир у Будиму, 0789    Ја намјести, кога теби драго. 0790    Ја ћу на те ферман оправити, 0791    Да ти будеш стар’ји од везира, 0792    Да ти судиш у Будиму своме.” 0793    Па да видиш бега Мустајбега, 0794    Он у Будим намјести везира 0795    Из медресе шеха Садулаха. 0796    Ал на бега царски ферман дође, 0797    Да се беже у Будиму пита, 0798    Да му нико прередит не море, 0799    Што нареди Делибеговићу.